О БЕОГРАДУ

Смештен на ушћу Саве у Дунав, Београд је један од најстаријих градова у Европи и главни град Србије, са око 1.732.000 становника (по попису становништва из 2011. године). Има прворазредни саобраћајни значај, као значајно друмско и железничко чвориште, а такође и међународно речно и ваздушно пристаниште и телекомуникацијски центар.

Сингидунум

Београд као Сингидунум, град „Сингa“, дачког племена, су у III веку пре Христа наследили Келти као господари насеља у области данашње Звездаре и Вишњице.  Као „Бели град“, како су га назвали у VI и VII веку досељени Словени, док прво писано сведочанство о граду са именом „Београд“ потиче већ из 878. године.

Своје градитељске и рушитељске трагове у историјском трајању Београда оставили су Келти, Римска и Византијска империја, средњовековна Угарска, Османско Царство, Хабзбуршка монархија, Срби и „Југословени“. Његова „невидљива“ историја тек има да се открива.

Данашњи комплекс Београдске тврђаве

Као својеврстан музеј бурне историје града, састоји се из Горњег града, Доњег града и парка Калемегдан, који је до XIX века представљао брисани простор испред бедема на коме је требало дочекати наступајућег непријатеља – отуда и његов турски назив: кале – тврђава и мегдан – поље.

Београд као лука, као пристаниште на ушћу Саве у Дунав, за кога Константин Философ пише да је то онај загонетни библијски Фисон (Постање 2,11) – један од четири рајске реке. Дунав Београду доноси Штраусову инспирацију са духом Средње Европе, док Сава чува тајне аласа и боема Дерока и Мике Аласа, проживљавајући са својим сплавовима неко ново време.

Са мостовима Београд није више само Балкан, он чини искорак ка Средњој Европи и постаје град који скупља искуства различитих култура. Уз помоћ мостова он добија Земун са Сремом, Панчево са Банатом.

Београд као споменик природе, чије зелено благо чине Калемегдан, Ташмајдан, Авала, Топчидер, Звездара, Кошутњак, Ада Циганлија. Усред шуме зграда, солитера и булевара налазе се и прави природни резервати као Ботаничка башта или Велико ратно острво.

Београд као престоница културе Балкана

Београд као павиљон уметности у коме се догађају ФЕСТ, БЕЛЕФ, БИТЕФ, Радост Европе, БЕМУС, Октобарски салон, Сајам књига као међународне смотре уметничког стваралаштва које је у свим политичким и друштвеним околностима Београду значило живот.

Београд као хришћански град у коме деспот Стефан Лазаревић подиже Богородичину цркву, записујући у повељи: „И дошавши, нађох најкрасније место од давнина, превелики град Београд, који је по случају разрушен и запустео. Саздах њега и посветих га Пресветој Богородици“.

Београдски живот је заљубљивање и авантура, изласци, састанци и растанци, романтика и патетика, страст и младост, журба кроз саобраћајну гужву.

Београд као сплет сокака, тамних уличица и лагума, калдрма и макадама, ограда и кућерака – старина које се понекад достојно не уважавају. Налазе се свуда, за многе неприметни, међу зградама и солитерима, булеварима и парковима и подсећају да је Београд некада био, поред утврђења, и варошица и варош и касаба.