ДОБРОДОШЛИ У СРБИЈУ!

Србија је држава која се простире делом у југоисточној Европи – на Балканском полуострву (75% територије), а делом у средњој Европи – у Панонској низији, (25% територије) заузимајући укупну површину од 88.407 км2,  у којој међу седам милиона становника углавном живе Срби, али и припадници 40 различитих националних заједница.

Земља гостољубивих људи

Као земља гостољубивих људи, темпераментних весељака спортског духа, божанствене природе, необичне традиције и великог културног наслеђа које чини богатијом целукупну европску културну баштину.

Србија се на северу граничи са Мађарском, на истоку са Румунијом и Бугарском, на југу с Македонијом и Албанијом, а на западу с Црном Гором, Босном и Херцеговином и Хрватском.

У саставу Републике Србије се налазе две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ (1999.), покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација.  Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, где Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано су прогласиле независност, коју Србија и Уједињене нације не признају. Главни град Србије је Београд.

Срби су, као и друга јужнословенска племена, дошли на Балкан у великој сеоби народа током 6. и 7. века, а први пут их спомиње византијски цар Константин Порфирогенит у 10. веку, када су насељавали територију садашње западне Србије, источне и централне Босне, Херцеговину са јадранском обалом између реке Цетине и Скадарског језера, а на југу простор до реке Лима и планинског ланца Проклетије.

На том простору живе и данас, примајући разне утицаје и представљајући имагинарну границу између Истока и Запада а истовремено узимајући најбоље од оба та света.

Српска култура и књижевност

Вредан део српске културе чини енто наслеђе, богата и јединствена традиција земље која се огледа у обичајима и вредностима карактреристичним само за ово поднебље. Древни обичаји, ритуали и веровања и данас живе у Србији, посебно у мањим и сеоским срединама.

Неке традиције се никада нису угасиле и многе представљају српску посебност, попут славе, слављења породичног свеца која ће се ускоро наћи на репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа човечанства коју формира организација УНЕСКО.

Српска књижевност, изникла из средњовековне народне уметности, својим богатством стекла је ванвременски значај и признања, а специфична је и по ћириличном писму где један знак означава један глас. Посебност којом је прожета српска књижевност од самих зачетака па до данас обогатила је раскошну башту светске књижевности.

Због тога је у УНЕСКО библиотеци „Памћење света”, међу најзначајнијим делима светске књижевности нашло место и Мирослављево јеванђеље – први сачувани споменик српске писмености из 12. века. Такође, српска књижевност се окитила и једном Нобеловом наградом за књижевност, коју је за роман „На Дрини ћуприја” 1961. године, добио српски писац Иво Андрић.

Државно уређење

Уставом Републике Србије је дефинисано да је Србија „држава српског народа и свих њених грађана, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима”. Политички систем Србије заснован је на начелу поделе власти на извршну, законодавну и судску. Носилац законодавне власти је Народна скупштина – представничко тело које чини 250 народних посланика који се бирају на непосредним изборима применом пропорционалног изборног система, гласањем за изборне листе и расподелом посланичких мандата сразмерно броју гласова које су добиле изборне листе.

Званични језик је српски, а званично писмо ћирилица. Како се Србија одликује регијама које су етнички врло разноврсне, у мултинационалним срединама у употреби су и мађарски, словачки, румунски, хрватски… У школама се учи и веома је распрострањено и латинично писмо. Српски језик припада групи јужнословенских језика. После реформе коју је извршио Вук Караџић 1868. године, српска ћирилица има 30 слова, а учи се по принципу – пиши као што говориш, читај као што је написано.

Становништво у Србији је највећим делом православне вероисповести (84,98 одсто). Следе римокатолици (5,48 одсто), муслимани (3,2 одсто), протестанти (1,08 одсто), а присутне су и друге религије.

Србија је земља бурне историје, смештена на раскршћу важних путева на којима су се преплитали интереси многих великих сила током историје, а самим тим и простор на коме се пуно ратовало. У таквој Србији херојство је често било питање части, љубави према земљи и одраз борбе за њен опстанак.

Српска наука

Србија је земља у којој су стасали неки од највећих светских умова чији је рад значајно променио свет и допринео његовом данашњем изгледу. Велики српски умови, научници и проналазачи, задужили су не само Србију већ и читав свет.

Вероватно нема грађанина света који не би знао да је српски научник Никола Тесла човек који је свету подарио електричну енергију. Српски „господар муња” , остаће упамћен као највећи ум 20. века, човек чија научна заоставштина и данас интригира свет и представља изазов за нове генерације научника.

Најпрецизнији календар на свету дело је још једног српског великана, познатог научника, Милутина Миланковића захваљујући коме данас знамо да на климу на Земљи доминантно утичу фактори из свемира, пре свега Сунце, а то нам омогућава да са великом сигурношћу предвидимо промене и долазак следећег леденог доба. По њему су названи један кратер на Марсу и један на Месецу, а НАСА га је сврстала међу 15 научника најзаслужнијих за развој науке о Земљи.

У самом оснивању НАСЕ-е учествовао је и српски научник Михајло Пупин. Овај српски великан добио је Пулицерову награду и тако постао први Србин коме је додељено ово признање. Светску славу Михајлу Пупину донео је проналазак „Пупинови калемови” – 20 година после Александра Бела он је патентирао изум који је усавршио телефон и омогућио да данас њиме разговарамо на велике даљине, да се јасно чујемо и да у везама нема шумова.

Србија, земља спорта

Србија је мала земља која је изнедрила велике шампионе. Српске спортисте карактерише несаломив дух, издржљивост и упорност, љубав према земљи којој су са великих такмичења доносили сјајне медаље. Према истраживању италијанског листа „Газете дело спорт“ из 2007. године, Срби су најуспешнија нација у колективним спортовима у Европи у последњих 17 година на основу броја олимпијада, светских и европских првенстава. Најпопуларнији групни спортови у Србији су кошарка, ватерполо, одбојка, рукомет и фудбал.

Захваљујући успешним тенисерима, а пре свих најбољем тенисеру света, Новаку Ђоковићу, тенис је постао омиљен у Србији. Такође, српски спортисти су веома успешни у атлетици, стрељаштву, рвању и теквонду.

Српска кухиња

Српска традиционална кухиња обухвата ризницу укуса и мириса насталу мешавином утицаја разних народа који су пролазили овуда и живели на овим просторима.  Као и у култури уопште, ова фузија различитих утицаја резултирала је оригиналношћу, па богата српска трпеза нуди незаборавне укусе који се само у Србији могу осетити.

Србија је једна од оних тачки на карти света коју морате открити и доживити.

ЗАНИМЉИВОСТИ

• У Србији рођено чак 16 римских императора!
• Београдски Храм Светог Саве један од највећих православних храмова на свету! Храм се градио искључиво од добровољних прилога и мада још није у потпуности завршен, представља један од најпознатијих симбола Београда. Укупна висина Храма износи 82 метра, са куполом висине 70 метара и позлаћеним крстом од 12 метара, а уз то присутно је још 18 позлаћених крстова и 49 звона различитих величина;
• Данашња Сремска Митровица, а некадашњи Сирмијум, свој врхунац доживела је у трећем веку када је имала статус једне од четири престонице позног Римског царства.
• Сјеница (позната и као српски Сибир) често најхладније насељено место у Европи са рекордном забележеном минималном температуром од чак -39 степени целзијуса!
• Фреска „Бели анђео“ из српског манастира Милешева била међу првим кадровима који су представили Европу Северној Америци у првом сателитском преносу видео сигнала између два континента, 1963. године.
• Манастир Сопоћани познат је по фрескама које се сматрају претечом италијанске ренесансе;
• Делиблатска пешчара највећа континентална пешчара Европе;
• Србија након Русије највећи произвођач малина на свету. На око 15.000 хектара, Србија гаји око трећину свих малина које се произведу у свету.